Naslovna


lamb-crosses

   SNAGA ZA DANAS, NADA ZA SJUTRA
______________________________

Evanđelje je dobra vijest samo ako stigne na vrijeme

The gospel is only good news if it gets there in time
– Carl F. H. Henry

DV tamna dv
          Od 2009

DV vam služi i na Internetu. Dobro došli na naš blog/sajt!

lonely-man-in-crowd
DOBRAVIJEST.com       Combating culture of ignorance, one person at a time.

—————————————————————————————————————————————-

Sadržaj:

Ukratko o nama
Uvodna riječ
Osnove hrišćanskog vjeroispovijedanja
Visitor profile
Posjetite i…

~~~~~

„Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

UKRATKO O NAMA

1. Pripadnost
DOBRA VIJEST je nezavisna hrišćanska služba koja nastoji da upozna svijet sa porukom Svetog pisma. Nezavisnost službe se ogleda u tome da je ona ideja, lična vizija i rezultat napora jednog čovjeka i da ni jedna crkva ili kakvo drugo vjersko tijelo nije njen osnivač, ne upravlja, kontroliše, finansira niti ima bilo kakvog uticaja na nju ili uređivačku politiku njenog sajta.

Iako ne pripada ni jednoj denominaciji ili crkvi pojedinačno, DV je biblijskog vjerovanja i prakse te je, shodno tome, evanđeoskog karaktera i pripadnosti.
Urednik DV je baptističkih uvjerenja i, sa ostalima u nacionalnom Savezu, povezan u širu porodicu pod nazivom Evropska baptistička federacija.

Dakle, naša nezavisnot je tehničke, organizacione, materijalne prirode ali ne i duhovne. Vjerovanjem nismo samodovoljni – imamo svoju porodicu, znamo svoje porijeklo i čuvamo svoje duhovno nasleđe. [Naravno, imati duhovne korijene i dijeliti s nekim ista uvjerenja ne podrazumijeva i intelektualnu nesamostalnost odn., uvijek i neminovno dijeliti isto mišljenje – upravo onoliko koliko i u jednoj porodici svi o svemu isto misle.]

Sajt na kojem se nalazite – DV.com- je naša online služba, hrišćanski portal i web čitaonica sa evanđeosko-biblijskim sadržajem i pogledom na svijet.

2. Namjena
Sajt je namijenjen svakom hrišćaninu koji ispovijeda vjeru u živoga Boga, objavljenog u potpunosti u Isusu Hristu, a smatra Riječ Božiju (Bibliju, Sveto pismo) za vrhovni autoritet i mjerilo za svoja uvjerenja i hrišćanski život. Služimo, dakle, ljudima koji su svoje živote predali Isusu Hristu kao svom ličnom Gospodu i Spasitelju i koji ga slijede i drže Njegovo učenje. Međutim, postojimo i radi onih koji ga još uvijek ne poznaju a koji bi željeli da ga upoznaju i da mu služe. Sajt je koncipiran tako da svojim sadržajem odgovara i bude pribežište i jednima i drugima, da bude podrška vjerujućima ali i putokaz onima koji još uvijek tragaju.

3. Cilj
Cilj hrišćanske vjere je Gospod Isus Hristos. Bez Njega je hrišćanstvo besmisleno a naša vjera uzaludna. Poznavati Njega znači poznavati Oca.
Na ovom sajtu se nalaze sadržaji i razmišljanja koja nas mogu voditi ka Hristu, a za one koji mu već pripadaju i poznaju Boga, učiniti da imaju prisniji odnos s Njim i da rastu u svojoj vjeri i znanju.

4. Djelovanje
Rad DV je javan i naše djelovanje je javno, ono podrazumijeva kako fizičku prisutnost i aktivnost u lokalnoj zajednici tako i na Internetu.
Međutim, polje našeg djelovanja nije samo duhovna istina i njeno prenošenje, već i razobličavanje svake neistine, nepravde i obmane gdje god one bile – u društvu, politici, lokalnoj zajednici ili crkvi. Uostalom, u svemu tome za uzor imamo samog Gospoda Isusa i sve ono čime je se On bavio dok je hodao zemljom. I danas, sve do čega je stalo Njemu, stalo je i nama.
Zato opsjeg našeg djelovanja obuhvata sve – od molitve i poruke spasenja pa do borbe za mir, istinu i jedno pravednije društvo. To je naše pravo, poziv i naš mandat.

free
Christian Thought and Spirituality

DV.com is the website/blog of Good News Montenegro (DV), an independent Christian ministry based in Bijelo Polje, Montenegro. Concerning our beliefs, we are affiliated with the European Baptist Federation, a family of Baptists in Europe and Middle-East brought together by the same faith.
DV provides Christian perspectives on theological issues, current events, ethical concerns, and social trends.
We are Bible-believing, evangelical Christians with a mandate to pray, share and care.

All tyranny needs to gain a foothold is for people of good conscience to be silent .
-Thomas Jefferson

Ako vas interesuje više  O nama   Načela vjerovanja   O baptistima

[Sadržaj ↑]
_________________________________________________

UVODNA RIJEČ

Vox clamantis in deserto

Nahal-Arugot-from-east,-tb021107514-bibleplaces

DOBRA VIJEST  je samo još jedan glas koji poziva ka Gospodu.

I kao što je, nekad, Jovan Krstitelj bio ”glas nekoga koji viče: pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu”, tako su i mnogi drugi poslije njega imali isti poziv i zadatak. I kako i danas postoji ta ista pustinja, tako ima i glas koji i dalje viče i poziva. Ljudsko srce je, sigurno, jedno takvo bezvodno i besplodno, golo mjesto, puno ”visova” koji treba da se slegnu, i ”dolina” koje treba da se povise, kako bi se otkrila slava Božija, i kako bi sam Bog poravnao i pripremio put u ljudskom srcu za Isusa Hrista. Tada, kada je sve poravnato i prepreke uklonjene – ti visovi našeg ponosa i doline naših očaja, možemo da vidimo ono što ranije nismo mogli, slavu Božiju, i može da se gradi put do naše najvažnije destinacije, utočišta i konačnog boravišta s Njim.
Ima mnogo načina i sredstava koje Bog upotrebljava da bi ‘upao’ u divljinu naših života, puno takvih ‘glasova’ – Jovan je bio jedan, pripremajući put za Gospoda i pozivajući na pokajanje iako je znao da kao da viče u pustinji gdje nikoga nema ili gdje su rijetki koji će ga čuti. Mi smo, danas, jedan takav glas i slična je i naša pustinja, ali smo ipak tu i vičemo.


———————————————————–

300px-Bloch-SermonOnTheMount

DobraVijest.com  je duhovni kutak i namijenjen je svima onima
koji traže lice Božije.

Bog poziva sve ljude da ga traže. Poziv je opšti, upućen svima – ”Tražite lice moje”; naš odgovor mora biti samo naš, ličan – ”Tražim lice Tvoje”. Kakva nam je korist što smo među pozvanima ako se lično ne odazovemo? Ako ste trenutno u potrazi za Bogom, makar i nesvesno, znači da ste, Njegovom blagodaću, čuli Njegov glas i vaše srce se odaziva na Njegov poziv.

”O kad bih znao kako bih našao Boga!”, uzviknuo je jednom pravedni Jov. Mnogo je onih koji su od početka ljudskog roda pa do današnjih dana našli i spoznali Boga i imali prisno zajedništvo s Njim. Od onih koji su živjeli u ranijim vremenima imamo zapisana svjedočanstva o tome, od kojih su najvjerodostojnija ona u Svetom pismu. Od ljudi koji danas žive i poznaju Boga možda budete imali priliku da lično čujete o Njemu i o tome kako su ga oni našli. U tu svrhu je ovaj sajt i napravljen i u nadi da nećete zanemariti toliki broj svjedoka i da ćete se brzo naći u društvu prijatelja Božijih – onih koji su ”radi stajati pred licem Njegovim”.

David u molitvi kaže: ”Srce moje govori pred Tobom što si rekao: ”Tražite lice moje”; Tražim lice Tvoje, Gospode!” (Psalam 27,8)

Nekoliko zapažanja:

  • Božiji poziv upućen nama je ujedno i ponuda i podrazumijeva da se to što se nudi može i dobiti, da to što se traži može se i naći. Da je nemoguće ne bi ni pozivao. On ne kaže: ”Tražite lice moje uzalud”.
  • To što nam se nudi je Njegovo lice, oličenje Njega samog, dakle, nudi nam Sebe. Tražeći Njegovo lice – mi tražimo i hoćemo Njega i to radi Njega samog a ne radi onoga što ima da nam da. On ima toliko toga da nam da ali nismo zadovoljni ničim manjim od Njega. On otvara ruku svoju i siti svašta živo po zemlji (Psalam 145,16) ali samo sjaj Njegovog lica siti i raduje živu dušu čovečiju (Psalam 4, 6-7).
  • Davidov najveći strah je oduvijek bio da Bog ne okrene svoje lice od njega. Njegovo lice znači Njegovu blagonaklonost i odobravanje, i kad nas poziva da tražimo Njegovo lice kao da kaže: ”budite mi ugodni, udovoljite mi, činite po mojoj volji, čeznite za mojom pohvalom, neka vam je važno šta ja mislim, kako vas vidim i šta hoću”. Tako, tražeći Njegovo lice mi pokazujemo šta nam je u životu važno i, zapravo, otkrivamo ono što smo nekako oduvijek i znali – da smo tu radi Njega, da mu ugađamo i slavimo ga.
  • Kad tražimo lice Njegovo potrvrđujemo da smo otkrili suštinu i istinsku prirodu i svrhu religioznog obožavanja. On upravo zapovijeda da tražimo lice Njegovo i ničim manjim od toga nije zadovoljan i ne prihvata – ništa što sami smislimo ne može biti zamjena. Šta bi mogla biti zamjena za lice Njegovo? Duhovnost? Religiozno iskustvo? Sigurnost? Samopravednost? Sreća?… Lista je neiscrpna ali svaka druga naša potraga, osim za Njim, vodi nas samo u običnu ljudsku, ispraznu, beživotnu religiju sa skupom pravila i običaja ali i u život daleko od Njega. Izgleda da mnogi, u svoj svojoj religioznosti, nisu stigli ni pedalj bliže Bogu jer Njega nisu ni tražili a, opet, misle da će im Bog to nekako uračunati u zasluge ili ih nagraditi kad za to dođe vrijeme jer su dostigli ovo ili ono. I kao da nam onda kaže – ”(ne tražite svašta već) Tražite lice moje”.
  • Nećemo pogriješiti ako se prisjetimo da je Isus Hristos sjaj Božije slave i Anđeo Njegove prisutnosti među ljudima i da smo, konačno, u tom licu najbolje vidjeli Oca. Zato je poziv da tražimo Njegovo lice, u stvari, poziv da tražimo na jedini pravi način odnosno da mu dođemo jedinim mogućim putem – kroz Isusa Hrista.
  • Srce uključeno u potragu je garancija uspjeha. David kaže da je njegovo srce govorilo Bogu – srce koje, kad je čulo Božiji poziv, nije tražilo ispriku, nije molilo za odlaganje i da još malo razmisli, nije iznalazilo razloge da ne posluša već je odmah i radosno odlučilo da se odazove.
  • Povrh svega, ne možemo zanemariti ni činjenicu da se Bogu ne dolazi bez poziva – kako i pomisliti da Kralju nad kraljevima možemo doći nepozvani ili mu se, samouvjereni, približiti a da On ne pruži ka nama svoj zlatni skiptar? Tako David, izgovarajući u molitvi one riječi u odgovoru na Božiji poziv kao da, u mislima, stoji pred Prestolom milosti i spremno i sa strahopoštovanjem dodiruje vrh zlatnog skiptra koji mu je pružen.
  • Najzad, u svemu ovome postoji i izvjesna doza hitnosti i  zato da Ga tražimo dok se može naći! Ne treba da mislimo da će Njegov ljubazni i milosni poziv važiti bezgranično i da će nas dovijeka čekati, utoliko prije što vidimo da se svemu bliži kraj i Njegov slavni dolazak. ”Evo sad je vrijeme najbolje, evo sad je dan spasenja!” (2.Korinćanima 6,2) jer ”sjutra” nekad i ne dođe.
  • Bog je obećao: ”Tražite i naći ćete”(Luka 11,9) i ako potražimo svim srcem svojim, doći ćemo na isto mjesto gdje i Filip kad je rekao: ”za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo ga”(Jovan 1,45).
  • A onda, kada se jednom naša potraga završi i nađemo se licem u lice s Njim, tada shvatimo da je, u stvari, On prvi tražio nas i da smo stigavši na odredište zapravo stigli na izvorište, tamo gdje je sve i započelo – u Božijem srcu.

Tražite lice moje” je ne samo putokaz za one koji tek Bogu dolaze i koji tako znaju šta da traže, već je i podsjetnik za sve nas koji mu pripadamo a koji često, u svakojakim životnim potrebama, zaboravimo da svom Ocu dođemo, ni za šta drugo, osim radi Njega samog, da budemo u Njegovoj blizini i uživamo u Njegovom licu.

Mi smatramo da je najveća čovjekova potreba – potreba za Bogom i, samim tim, naša najvažnija potraga u životu će se ispostaviti da je bila – potraga za Njim.                     Stranice koje su pred vama su posvećene ljudima svih narodnosti sa ovih naših prostora koji su već našli Boga i uveliko hodaju sa Njim – ali i svima onima koji tu potragu tek započinju. Nadamo se da će vam ovaj naš skromni doprinos u tom pravcu biti od pomoći i na blagoslov.

I na kraju, neka bi Bog dao da, kao David, čim čujemo Njegov poziv, naša duša bude spremna i naše srce odmah odgovori – Tražim lice Tvoje, Gospode!

Uredništvo DOBRE VIJESTI

   BIBLIJSKO PRAVOSLAVLJE

[Sadržaj ↑]
————————————————————————————————————-

Основе хришћанског вјероисповиједања

Хришћанска вјера постоји већ двије хиљаде година. Њена света књига, коју називамо Светим писмом (Библијом) најчитанија je књига на свијету.

Један од најпознатијих одломака ове Књиге над књигама, који сажима цјелокупну њену поруку, налази се у Еванђељу по Јовану:

‘’Јер Бог је тако заволио свијет да је свог јединородног Сина дао, да сваки – ко вјерује у њега – не пропадне, него да има вјечни живот’’ (поглавље 3, стих 16).

Главна порука Светог писма јесте да ми, погрешиви људи, кроз вјеру у Христа можемо да стекнемо опроштење гријеха и примимо вјечни живот као дар од Бога.

Господ Христос је у Библији оставио читав низ снажних и истинитих обећања која се тичу вјечног спасења и непролазног живота са Њиме.

Он је рекао: ‘’Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.’’; као и: ‘’Ја сам васкрсење и живот; ко вјерује у мене – живјеће – ако и умре. И сваки, који живи и вјерује у мене, неће умријети довијека.’’ (Еванђеље по Јовану, у поглављима 10 и 11).

Ипак, насупрот непоколебљивој сигурности вјерника по питању опроштења гријехa и посједовања вјечног живота, постоји и једна много жалоснија реалност. Са њом нас упознаје еванђелист Јован преносећи нам упозоравајућу поруку о духовном стању у коме се налазе невјерујући људи:

‘’Ко вјерује у Сина има вјечни живот; а ко је непослушан Сину неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.’’ (Еванђеље по Јовану, поглавље 3, стих 36);

Драги пријатељи

Послушајте позив Господа Исуса Христа, који данас може да постане и ваш Спаситељ. Он, поред вас самих, дозива к Себи и све ваше ближње:

‘’Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити.’’
(Еванђеље по Матеју, поглавље 11, стих 28)

Испуњени Божијом љубављу према народима наше земље, овом позиву прикључујемо се и ми, наводећи значајне ријечи апостола:

‘’Молимо у име Христово: помирите се с Богом.’’
(Апостол Павле, Друга посланица Коринћанима, поглавље 5, стих 20)

~~~~~

untitled

Доситеј Обрадовић (1739. – 1811.) је био српски просвјетитељ, писац, педагог и први министар просвјете. Рођен је у малом банатском селу Чакову.
Тежећи за духовним испуњењем, у младости је боравио у манастиру Хопово на Фрушкој гори, док је током каснијег боравка у Црној Гори примио и свјештенички чин.
Путујући Европом и стичући широко образовање усвојио је идеје просвјетитељства.
На позив вође Првог српског устанка, Карађорђа, дошао је у Србију 1806. и 1808. организовао је Велику школу, претечу Београдског универзитета.
Његова искрена жеља за просвјећењем српског народа резултовала је и многобројним исказима о неопходности познавања Христовог јеванђеља и одбацивања сујеверја и религијског празновјерја.
Аутор је свјечане пјесме ”Востани Сербие”. Његова сабрана дјела у десет томова, објављена тридесетих година 19. вијека, прва су сабрана дјела у српској култури.
Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду.

ТРАГОМ ПРОСВЈЕТИТЕЉА

‘’Љубезни српски народе, немој ти мени за зло примити што ја нека наша злоупотребљенија обличавам; време је већ,
за живога Бога време, да почнемо слободније и разумније мислити. Докле ћемо туђе погрешке осуждавати, а наше скривати и оправдавати? Нико се неће ва вјек вјека исправити и побољшати друге укоравајући. Разуман и правдољубив чловек од себе најпре почиње: себе испитује и сматра, себе суди и осуђује; нити себи прашта ако у чем криво има. Ако ли ме ко из своје просте ревности осуди и похули, време ће показати да није имао право. Ништа ми на свету није милије ни љубезније од мојега рода, но колико га више љубим, толико сам му више дужан правду и истину представљати и говорити.’’

Доситеј Обрадовић је, поред позитивних карактерних особина и бројних племенитих дјела, посједовао и нешто што га је чинило посебним и другачијим од осталих просвјетитеља његовог доба. Био је искрени хришћански вјерник и ревни проноситељ јеванђеља у свом народу. Господа Исуса Христа је називао преблагим Спаситељем, и борио се да се из народа искоријени сујевјерје и религијско празновјерје, а установи вјера Светог писма. Оваква вјера подразумијевала је поуздање у Бога и Његовог Сина Исуса Христа, за разлику од просте народне религиозности која се базирала на вјерским предањима, обредима и обичајима који су вукли поријекло из старинске српске вјере предхришћанског периода.
Доситеј је у оваквом свом ставу био посебно утврђен
слушајући бесједе владике Георгија Поповића (епископа нишког и темишварског) који је јавно изражавао неслагање са вјерским учењима која су, умјесто у апостолским списима, своје темеље имала у црквеној традицији и народном фолклору.

Циљ ”Добре вијести” је да наш народ упути трагом српског просвјетитеља, стазом ка Богу и вјечности, постављајући чврст темељ на стијену светописамског вјероисповиједања.

otvaranjevs
На отварању Велике школе, 1808.

……………………………………………………………

Dositejeva poruka

Životni put Dositeja Obradovića

O Dositeju

[Sadržaj↑]
____________________________________________________________

VISITOR PROFILE – Beliefs 

 

[Sadržaj ↑]
______________________________________________________________

Posjetite i naše specijalizovane sajtove

BOGOPOZNANJE
imagesP22QR1BI

DOBRI PASTIR

Shepherding1
…………………………………………………………………………..

Bird-of-peace-tattoo-design

1009bb

[Sadržaj↑]
_______________________________________________________________

top5 Idi na vrh stranice

4 Responses to Naslovna

  1. Dahija says:

    Lijep pozdrav iz Kölna!
    Odlucio sam da spoznam Boga i trenutno citam o mnogim monoteistickim religijama, pa bih vam postavio nekih 5 pitanja, ali ako cete mi konkretno odgovoriti.

    1.
    Da li je Isus bio Bog, Boziji sin, covjek, Bog+Boziji sin, Bog+covjek, Boziji sin+covjek ili sin+covjek ili samo covjek? (mozda izgleda komplikovano pitanje, al ne mogu drugacije

    2.
    Da li su pisci (pisac) Novog zavjeta licno poznavali Isusa?

    3.
    Ko je bio Pavao (ili Pavle), koliko je poslanica napisao, i da li je njegovo ucenje suprotno Isusovom, obzirom da Isus kaze da je poslan samo sinovima Izrailovim? E da, sta je bio Pavao (Pavle) prije nego sto je postao hriscanin?

    4.
    Ko je i kada uveo pojam “trojstva” u hriscanstvo?

    5.
    Ko je kada i zasto ukinuo obrezivanje muskaraca, i ko je tim ljudima dao ovlasti (naredjenje) da to urade, ako se zna da je i Isus bio obrezan?

    Nadam se da nisam previse tusio, pozz i hvala.😉

    Like

    • Miroslav V. says:

      Dahija,

      Za početak, dugujem ti veliko izvinjenje što nisam puno ranije odgovorio – nekako je naišao neki ‘tranzicioni’ period početkom septembra koji je, uz mnoge promjene podrazumijevao i preseljenje, gubitak prostorije, uz to i lični/porodični gubitak, bolest…, ali sve to nije opravdanje za nejavljanje i samo mogu da se nadam da tvoja duhovna potraga nije trpjela zbog toga, ili još gore, prestala.

      Da probam da ukratko i konkretno odgovorim na tvoja pitanja:

      1. Isus je bio sve ono što si naveo do pretposlednja dva opisa – dakle, jedino se ne bi moglo reći da je bio sin + čovjek, i samo čovjek. Ovakav odgovor izgleda upravo komplikovano kao i tvoje pitanje, ali, zaista, reći sve to za Njega u isto vrijeme zapravo i nije protivrječno – On je bio i ostao Bog i čovjek, Bogo-čovjek. Naravno, On je i Božiji Sin, ali to je već pitanje Trojstva. I ti si naveo samo dio ‘titula’, odn. naziva za Isusa Hrista – Sveto pismo, gjde je On središnja tema, naziva ga još i: žrtveno Jagnje, Prorok, Božiji Vojskovođa, Izbavitelj, obećani Car, Mesija, Obnovitelj naroda, Zastupnik, Iskupitelj, Knez mira, Prvosvještenik, Sudija svijetu…
      U suštini, radi se o doktrini Svetog pisma da su u osobi Isusa Hrista postojale dvije prirode, i božanska i ljudska, i ona (doktrina) je već 451.godine dobila svoju zvaničnu ‘verifikaciju’ odn. konsenzus cijele crkve na Saboru u Halkedonu. Jedan od najjasnijih dijelova Pisma koji govore o dvije prirode i koji je poslužio za utemeljenje i nepobitnost doktrine je iz jevanđelja po Jovanu, prve glave, gjde kaže ‘…i Riječ (Isus) bješe u Boga, i Bog bješe Riječ’, i čak šta više, malo dalje kaže ‘i Riječ postade tijelo’.
      Dakle, Bog može da promijeni formu, oblik ( da postane tijelo), ali pri tom ne može da prestane da bude Bog. To Hristovo tijelo nije bilo samo ljuštura koju je Bog privremeno iznajmio i koristio, On nije samo došao da živi u tijelu kao čovjek, već je ‘Riječ POSTALA tijelo’. Bog je tim činom (utelovljenjem) u svoje vječno biće i božansku prirodu unio/uključio i ljudsku prirodu u osobi Isusa Hrista – sada je pored toga što je bio Bog postao i čovjek. I ne samo to, što je interesantno i zapanjujuće, već će taj identitet (Bogo-čovjek) zadržati u svoj vječnosti – svoje ‘ljudsko’nije odbacio prilikom uznesenja na nebo pred učenicima, već je ‘ponio’ sa sobom, i uvijek će biti u svom vaskrslom tijelu, kao proslavljeni čovjek i Bog u isto vrijeme…, dakle, On je takav čak i sad, na Nebu, s desne strane Oca!
      Stari zavjet jasno prorokuje na puno mjesta o Isusu, i nedvosmisleno potvrđuje Njegovo božanstvo. Sam Isus, dok je hodio zemljom, na razne načine je ‘stavlja do znanja’svoju božansku prirodu i da je jednak sa Ocem. Novozavjetni pisci mu takođe pripisuju božanske osobine i nazive. Sva ostala naučavanja (osim Bogo-čovjek Isus) se smatraju jeresima, i od početka crkve ih je bilo sijaset.

      2. Većina knjiga Novog zavjeta je pisana u drugoj polovini prvog vijeka, pa sve do četvrtog vijeka nove ere. Te knjige, odn. spise, kraće ili duže su pisali Hristovi apostoli ili njihovi najbliži saradnici. Inače sam Isus Hristos nije ništa napisao, već je svoju nauku širio samo živom riječju i djelom. To isto činili su i Njegovi apostoli, tako da i dvije decenije poslije Učiteljeve smrti njegovi sljedbenici nisu još imali svojih svetih spisa. Sveto pismo Starog zavjeta i usmjeno obljavljivanje jevanđelja o Hristu Spasitelju zadovoljavalo je njihove religiozne potrebe. Naglo širenje nove religije i povećanje broja novonastalih crkava primoralo je njihove osnivaće i organizatore da ovu prostornu udaljenost savladaju pismenim obraćanjem. Tako su najprije nastale apostolske poslanice upućene pojedinim crkvama, ličnostima ili širem krugu čitalaca, a zatim jevanđelja, Djela apostolska i Otkrivenje. Svi ti spisi su bili, dakle, namijenjeni javnom čitanju na bogoslužbenim skupovima, ali su i odmah bili prepisivani, umnožavani i razmijenjivani sa drugim crkvama. Vjerni su ovo revnosno radili, tako da je već polovinom drugog vijeka svaka crkva imala svoju zbirku apostolskih spisa, koji su bili cijenjeni i smatrani svetim kao i oni starozavjetni. Postepeno se njihov broj upotpunjavao i na taj način je do kraja 4.vijeka formiran novozavjetni kanon od 27 knjiga.
      Pouzdanst novozavjetnih spisa osigurava ne samo mnoštvo starih rukopisa, već i kratki vremenski razmak koji najstarije od njih dijeli od autografa (originala). On je ovjde (razmak), puno manji od vremena koje je proteklo kod drugih klasičnih pisaca-djela do nama najstarijih sačuvanih prepisa njihovih djela (od Vergilija, 400 godina, kao najkraćeg, pa preko Horacija 700, Julija Cezara 900, Platona 1300, Sofokla 1400, Eshila 1500, Euripida 1600, pa sve do Homera gdje je taj raspon 2000 godina.). Ako se još doda da su hrišćanski kanonski spisi napisani i javno čitani u vrijeme kad su još živjeli učesnici i očevici opisanih zbivanja, sposobni da provjeravaju njihovu vjerodostojnost, onda se može slobodno reći da im u pogledu autentičnosti i istinitosti nema ravnih. Inače od pisaca Isusa su lično poznavali Jovan (jevanđelista i pisac još nekoliko poslanica i Otkrivenja), Matej (jevanđelje), Petar (pisao poslanice), Jakov polubrat Gospodnji i pisac jedne knjige, Juda. Savle ga je vaskrslog ‘upoznao’ na putu za Damask gdje je krenuo da baca hrišćane u tamnice da bi, kasnije, kao najveći apostol po imenu Pavle napisao dosta od Novog zavjeta.

      3. Pavle je rođen u Tarsu, u Kilikiji (Mala Azija), jevrejin, školovan u Tarsu u grčkoj kulturi, a onda kasnije u Jerusalimu u judejskoj kulturi (Tori). Iz revnosti prema Tori (Zakonu) progoni Crkvu. Doživljava ‘obraćenje’ na putu za Damask, biva prihvaćen kao hrišćanin, povraćen mu vid (iskustvo u susretu sa Isusom na putu za Damask) i biva kršten. Umjesto posla kojim je krenuo, u Damasku svjedoči o Isusu Hristu. Povlači se potom u Arabiju u osamu i molitvu, poslije čega se vraća u Jerusalim i počinju svoju propovjedničku i misionarsku službu od Jerusalima pa sve do Rima, gjde ga kao sužnja odvode 59.godine, i gdje nakon dvije godine sužanjstva biva pogubljen zbog propovijedanja nove vjere.
      Napisao je 14 poslanica. Doktrina milosti koja se nalazi u Hristovom učenju je kod Pavla produbljenja, objašnjena, i obogaćena daljim otkrivenjima. Po uvodnim riječima u poslanici Galaćanima, Pavle je jevanđelje koje je propovijedao dobio direktnim otkrivenjem Isusa Hrista dok je bio u Arabiji.

      4. Jedna od najvećih Božijih tajni je nauka o Bogu, Svetoj Trojici. Čovjek ovu nauku svojim ograničenim umom ne može da shvati (niti samim tim da je, još manje, izmisli). iako to ne možemo da razumijemo, Božija Riječ o tome govori i tu nauku prihvatamo vjerom u Sveto pismo. Sveta Trojica nisu tri Boga, već su ova Trojica jedan Bog. Već prva naznaka Trojstva je na samom početku Biblije, u 1.Mojsijevoj knjizi i njenom prvom stihu, gdje je Bog prevod jevrejske riječi ‘Elohim’ što je imenica u množini i znači ‘Oni koji su dostojni slave i obožavanja’. Iako je imenica u množini, glagolski oblik ‘stvori’ je u jednini. Malo dalje u istoj prvoj glavi u 26. stihu, Trojedini Bog govori u prvom licu množine ‘mi’, odn. ‘da načinimo čovjeka…’ U Psalmima (Stari zavjet i dalje), i Otac i Sin su nazvani Gospodom… Puno mjesta kako u Starom tako i u Novom zavjetu nagovještava isto, to jest da postoje Bog Otac, Bog Sin i Bod Duh Sveti, sva Trojica kao jedan Bog. ‘Jahve’ je Elohim, naš jedini Jahve.’ ‘Jahve’ više označava suštinu, a ‘Elohim’ lica božanstva. U suštini Bog je jedan, nedeljiv. U Svetoj Trojici imamo tri ličnosti, jedna je Otac, druga je Sin, treća je Duh Sveti. Jedno je božanstvo Oca, Sina i Duha Svetoga, jednaka slava, večno veličanstvo. U suštini, kakav je Otac, takav je Sin, takav je i Duh Sveti. Tri ličnosti – jedan Bog. U ovoj Trojici niko nije prvi ni poslednji, niko veći ili manji, nego su cijele tri ličnosti međusobno jednake i vječne. Sve izvire od Oca, ide kroz Sina i dovršuje se u Duhu.Sva Božija djela (stvaranje, čuda, spasenje…) djela su Svete Trojice zajedno. Nikejski sabor 325.god. potvrđuje vjerovanje i biblijsko učenje o Bogu: ‘Vjerujem u jednoga Boga, u trima licima, razdjeljivog u smislu ličnih svojstava, a nerazdjeljivog u suštini.’
      Dakle, pojam Trojstva nije svojstven samo Novom zavjetu, u smislu da je to nova nauka ili izmišljotina nove vjere i njenih apostola, već cijelom Svetom pismu od početka do kraja. Sam Isus je govorio da su On i Otac jedno i da će učenicima, kada ode na nebo poslije stradanja, poslati novog Utješitelja i Pomagača – Duha Svetog.

      5. Obrezanje je drevni običaj, još od prije 3000 god. prije Hrista, a vršili su ga u Siriji, Egipćani, Arapi, Jevreji, puno kasnije i Muslimani. Kod Jevreja, po Mojsijevom zakonu, vršeno je u 8. danu po rođenju dječaka, kao čin inicijacije koji je preko Avrama i Isaka kao njegovog potomka, i dalje, bio znak sklopljenog saveza (zavjeta) s Bogom svih potomaka Avramovih. Jevreji, prelazeći u hrišćanstvo, i dalje su ovom fizičkom obilježju pripisivali do te mjere veliki značaj da su ga smatrali KRAJNJE NEOPHODNIM ZA SPASENJE. To je dovelo do nesuglasica među hrišćanima u Galileji, pa im apostol Pavle piše značajnu poruku u istoimenoj poslanici u 5.glavi, i da bi im pokazao osobeno svojstvo novozavjetnog djela spasenja, on ističe: ‘Jer u Hristu Isusu niti obrezanje što pomaže niti neobrezanje, nego nova tvar’. Gospod Bog je sa Izraelskim narodom sklopio savez preko Mojsija, to je Stari zavjet koji je zastario. Novozavjetni vjernici su postali sluge Novog zavjeta: ‘Koji nas je oslobodio za služitelje Novog saveza, ne za služitelje slova (urezanih 10 zapovjesti), nego Duha (koga nam je Bog poklonio); jer slovo ubija (kroz Zakon dolazi samo poznanje grijeha) a Duh oživljava.’ Naš novi znak saveza i simbol zajedništva je Krštenje. Isus je bio obrezan po običaju zakona koji su njegovi roditelji kao bogobojazni držali. Da Isus nije bio obrezan, to bi značilo kršenje Božijeg zakona i zavjeta s Njim, to bi ga ‘izdvojilo’ od drugih ljudi i ne bi mogao da bude smatran Mesijom, Božijim pomazanikom.

      Nadam se da sam ti bar malo pomogao. U daljoj potrazi ti preporučujem ovaj sajt na kojem možeš naći puno više od ovoga i detaljnije. Bog je obećao da ako ga neko traži svim srcem (iskreno) da će ga i naći, i ja se nadam da ćeš mi se jednog dana javiti kada i ti pronađeš Put, Istinu i Život (Isusa kao Spasitelja i Gospoda). Na našem sajtu ‘Dobre vijesti’ naći ćeš svjedočanstva i ljudi koji nisu promijenili svoja (muslimanska) imena ali jesu promijenjenih srca i života.

      Još jednom izvini za čekanje i srdačan pozdrav i Božiji blgaoslov. Pogledaj ovaj link: http://www.gotquestions.org/Srpski/

      Miroslav Vukojičić

      Like

  2. Grmuša Milorad says:

    Nisam mogao da ne primetim kad sam pogledao vasu stranicu da Bog(Isus)koristi vaše živote i da ste u njegovom delu(da mu služite).Neka vas blagoslovi Gospod u daljem životu i radu.

    Like

  3. Johna151 says:

    Informative Site Hello guys here are some links that contains information which you might find useful yourselves. It is Worth Checking out. kbabfgfcaafd

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s